Nestrpljiva
Bliži se kraj radne nedelje, moj vikend i odlazak kod voljene robinje. Ono što me je oduvek izluđivalo je to sto kad god se približava vikend, počinjem da dobijam, već meni poznata, pitanja upućena od moje robinje: “Gospodaru, kada krećete, kada stižete, da li ste krenuli, za koliko stizete..?“
Pitanja od kojih mi se dizala kosa na glavi, i naravno, pritisak. Milion puta sam joj rekao, da mi ne postavlja takva pitanja, jer kada dođe kraj nedelje ne znam gde mi je dupe, a gde glava, ali ne vredi. Nije prestala, i dalje je postavljala takva pitanja, sve do trenutka dok me ne vidi na vratima.
Reših da sasečem to u korenu i da robinju naučim pameti i strpljenju za sva vremena.
Vraćam se sa posla, gužva uobičajno, haos, vrućina, meni kuva i u glavi i u stomaku od nervoze i od teškog dana...Zvoni mi telefon,robinja je.
“Dobar dan, Gospodaru“
“Dobar dan, robinjo“,odgovaram.
“Gospodaru, kada stižete sutra?“
“Kad stignem..!. A ti, slušaj me sada dobro sta cu ti reći. Sutra ćeš se naučiti pameti i siguran sam da mi takvo pitanje više nikada nećeš postaviti posle sutrašnje lekcije!!! Je l ti jasno???“
“Jasno Gospodaru“ - odgovara.
Kao jasno joj je, a i ne zna šta je čeka sutra, pomislih u sebi, i rekoh joj da ću je zvati kada stignem kući da joj izdam naredjenja za sutra.
Ulazim u stan, bacam sve sa sebe i odlazim na tuširanje. Sve vreme mi prolazi kroz glavu sutrašnji dan i kazna koju sam priredio za svoju robinju...da neću preterati, da li će izdržati, kakav će utisak ostaviti na nju...ali jedno sigurno znam...znam da hoću jednom za sva vremena da zapušim usta toj maloj, lajavoj kučkici i da je već jednom naučim strpljenju.
Izlazim iz kupatila i uzimam telefon u ruke da je pozovem.
„Izvolite Gospodaru“
„Sta radiš“-pitam je
„Stojim Gospodaru, kao sto mi je naređeno dok pričam sa Vama.“
„Ajde, sedi sada i slušaj me pažljivo,ovo su ti uputstva za sutra, samo cu ti jednom ovo ispričati i svaku grešku ću smatrati neposlušnošću, a ti odlično znaš šta to znači.“
„Znam Gospodaru,slušaću Vas pažljivo.“
„Ujutru ustaješ u 8 00h, odlaziš do grada, kupuješ šta ti treba, vraćaš se u stan i to će ti biti jedini izlazak van za ceo dan. Šalješ mi poruku da si se vratila i sve ostalo ćeš raditi na moju komandu. Naređenja ćeš dobijati putem sms-a i izvršavaćeš ih bezuslovno! Jasno robinjo?!“
„Jasno Gospodaru“
„Ajde, gubi se sada, ja odoh da odmaram“
„Kako VI kažete Gospodaru“- odgovori ona.
Prekidoh vezu i bacih se na krevet da odmorim i da kujem plan za sutra.
Petak, 08:00, stiže mi poruka: “Dobro jutro, Gospodaru, krenula sam da završim sve obaveze.“
Poruka mi izmami osmeh na lice, odgovorih joj sa „Dobro jutro“ i krenuh na posao.
Petak mi je najteži dan...dva sastanka, dosadni nedeljni izveštaj...poslu nikada kraja, a zamislite u toj celoj gužvi kada počnu njena dosadna pitanja tipa „kada ću krenuti“, pa ko ne bi poludeo. Danas toga neće biti, rekoh sebi.
08:30h, stiže mi sms „Gospodaru, vratila sam se u stan, Čekam Vaša naređenja.“
„Imaš sat vremena slobodno da se spremiš za svog Gospodara.“
Imajući na umu to da će se tuširati,obući svoj korset, staviti povodac,a zna da joj to obično kažem kada sam bukvalno pred vratima, namerno sam to uradio da pomisli da sam u blizini,a ni ne sluti koliko će me dugo, dugo čekati.
Nakon sat vremena, poslah joj poruku da se skine i da sve što je bilo na njoj fino i uredno spakuje na krevet.
„Da skinem sve?! Pa zašto sam se onda oblačila?“-odgovori ona.
„Da li sam ja to video uzvičnik u poruci???“-upitah je.
„Izvinite, Gospodaru, ali mi nije jasno zašto da se skidam kada ste mi pre nepunih sat vremena rekli da se spremim za Vas?“
„Zato što si lajava kučkica i zato što te sada učim pameti!! Radi kako sam ti naredio i ne postavljaj mi suvišna pitanja, za zvako suvišno pitanje bićeš kažnjena šibanjem, po 25 udaraca prutem po guzi! Je l ti jasno??“
„Jasno Gospodaru, radiću kako mi naredite.“
Nakon par minuta, stiže mi poruka “Gospodaru, skinula sam se i spakovala stvari uredno na krevet.“
„Sada se istuširaj“-odgovaram joj, znajući da se već istuširala, namackala mlekom za telo, naparfemisala...osećao sam da je sada još više pobesnela i da mi verovatno u sebi jebe sve po spisku.
„Kako Vi kažete, Gospodaru, idem da se tuširam“-odgovori.
Vraćam se poslu i pokušavam da se koncenrišem na jebeni izveštaj, ali ne vredi...sve vreme mi je u glavi moja robinja koju trebam danas da naučim pameti i čvrsto rešen da to i učinim, smišljam dalje plan...a izveštaj...ma j...izveštaj J
09 00h Stiže poruka: “Gospodaru, istuširala sam se.“
„Stajaćeš pored kreveta i gledati u stvari koje si spakovala i čekati dalja naređenja“-odgovorih joj.
Trudio sam se da joj između zadataka ostavim što više vremena za čekanje za sledeći. Bio sam siguran da će to biti odlična lekcija za nju. A još više me je ohrabrivala ta pomisao da mi ne sme postavljati „suvišna“ pitanja, jer je znala šta je čeka ako ga postavi. Prut je bio strah i trepet za nju, najviše ga se plašila, a ja sam ga najviše voleo zbog predivnih prugica koje ostavlja na njenoj lepo oblikovanoj guzi.
10:00h: Šaljem joj poruku sa naređenjem da se obuče, korset, tangice, čarape sa žabicama i ogrlicom i povocem oko vrata.
„Obukla sam se, Gospodaru“-stiže mi poruka nakon par minuta.
„Stajaćeš pored kreveta i čekati dalja naređenja“-odgovorih.
Nakon sat vremena joj poslah poruku da se našminka i da stavi parfem.
Sve vreme mi je prolazila misao kroz glavu da ona sigurno misli kako sam tu u blizini i kako me očekuje svakoga trenutka da uđem na vrata, namerno sam se trudio da joj takva misao bude non-stop prisutna i priznala mi je posle da je stvarno tako mislila i da joj je to ustvari pravilo najveću konfuziju u glavi i da je znala da ne sme ništa da pogreši i da mora sve da izvršava tačno onako kako sam joj naredio.
12:00h: Šaljem robinji poruku sa naređenjem sa stavi stolicu na sred sobe i da sedne obrnuto tako da joj ruke budu kod naslona i da sme da ustane sa nje osim ako je gladna ili žedna,ali da me pre toga pita.
„Gospodaru,da li smem da ustanem i kada mi se piški?“
„Upravo si postavila suvišno pitanje robinjo!“
„Izvinite, Gospodaru, neće se ponoviti više.“
„Sešćeš na stolicu kako sam ti naredio. U desnoj ruci ćeš držati telefon, a u levoj prut koji ćeš mi predati kada dodjem! Jasno??“
„Jasno Gospodaru!“
Reših da joj se ne javljam neko vreme i da je ostavim vremena za razmišljanje...šta je sledeće, kada ću stići, kakva je ovo kazna...znala je da ne sme da postavi nikakvo pitanje i to ju je sasvim sigurno ubijalo i rasplamsavalo njenu maštu i povećavalo njen stah.
Jednom prilikom sam rekao svojoj robinji da ću je, kada me bude mnogo naljutila, kazniti na taj način što ću joj poslati užasnog sadistu i perpustiti je njemu na milost i ne- milsot.
I priznala je da je sama pomisao na takvu kaznu užasno plašio, ali da je isto toliko i plalio. I da je svaki put kada joj naredim da stavi povez na oči i da me čeka, takva misao prolazila kroz glavu da će joj se to desiti, ali kaže mi ona da me oda parfem..„PARFEM“!!...Sinu mi odlična ideja, pa promeniću ovaj put parfem!
Moja robinja je odlično znala da ja isključivo koristim „str8 zeleni“,isto tako ga je i volela i uživala u njemu, hehe...ali ovaj put neće biti tako!
Do kraja radnog vremena sam završio sve obaveze i krenuh kući. Dva puta mi je samo poslala poruku da li može da pije vodu,oba puta je dobila potvrdan odgovor, ali i naređenje da pojede nešto.
16:00h: Krećem sa posla. Usput svarćam u neku parfimeriju i kupujem parfem koji mi je bio najgori i koji je užasno jako mirisao, mislim da je u pitanju bio neki “atomijum“...gori miris u životu nisam osetio. Sa zadovoljstvom ga kupih i izmamih prodavačici osmeh na lice što je ga prodalaJ.
Stigoh kući, spakovah stvari, pa pravac železnička stanica da kupim kartu. Voz mi je polazio u 18:00h. Pošto sam imao još pola sata na raspolaganju, kupih novine i sedoh u kafić da popijem kafu na miru.
Šaljem robinji poruku sa textom: “Kako se osećaš, robinjo?“
„Napaljeno, ukočeno, piški mi se, ne mogu da sedim više i počinjem da trnem...Za koliko stžete, Gospodaru?“
„Upravo si postavila još jedno suvišno pitanje“-odgovorih joj.
„Oh...oprostite mi, neću više, Gospodaru! Čeka Vas prut i moja guza, Gopodaru, a i pičkica je odavno spremna za Vas...“-odgovori ona.
„Umukni i čekaj me!“-odgovaram.
17:55h: Sedam u voz. Putovanje će trajati 2h i reših da robinji izdam sledeće naredjenje: „Sada ćeš staviti povez na oči i komuniciraćemo isključivo kada te pozovem!“
„Jasno GospodaruJ“
Taj smajli u poruci je bio iz tog razloga jer je mislila da sam blizu, do sada je tako bilo, ali nije ni svesna da će me čekati još dva sata.
Voz kreće i ja uzimam novine i pokušavam da se malo opustim...
Nakon sat vremena, uzimam telefon da pozovem robinju da vidim kako je. Zvoni,zvoni...zvoni.Odjednom me probija hladan znoj!!!Sta se dešava??!? Da li je dobro' Šta li joj se desilo, da li je odustala,da li sam preterao i razočarao je...milion stvari mi je u tom tenutku prolazilo kroz glavu...hteo sam u tom trenutku da izletim iz voza i da trčim, trčim...išao je, čimi mi se, 5 na sat...ludeo sam...“o bože šta li se desilo??“..
Postavljao sam sebi milion pitanja, u glavi mi je bio haos. Pokušavao sam i dalje da je dobijem...ali uzalud....odjednom - Telekom srbija, besplatno obaveštenje pozvani korisnik trenutno nije dostupan...“E tad mi već nije bilo dobro...Priznajem da sam se uplašio!!! Znao sam da je po konstituciji slaba i da teško podnosi fizički napor, da kada je malo veća vrućina da joj se vrti u glavi i da mi svaki put kaže da će se onesvestiti. Ali mi je još jedna stvar prolazila kroz glavu...ta da sam je možda razočarao i da je odustala od svega.
Siguran sam da su mi tih sat vremena bili najduži u životu, duži i od onih kada sam u vojsci po kazni stajao sat vremena mirno. Konačno, voz staje na glavnoj stanici, uzimam ranac i istrčavam napolje. Pri tom sam oborio nekoliko ljudi koji su isto tako krenuli da izađu iz voza. Čujem iza sebe povike: “Manijače, mamu ti...gde si poleteo, vidiš li da ovde ima starih ljudi....!!“ Ne obazirem se na to što mi govore i trčim na taxi stanicu. Ulazim u taxi, uf...zaboravio sam adresu...izgovaram taxisti ime obližnje pijace i on kreće. Parfemišem se onim užasnim parfemom, a taxista u tom trenutku otvara prozor i mršti seJ Stižemo, izlećem iz kola...“Alo momak...nisi mi platio!“ Katasrofa , kako sam pukao...“Izvinite, molim Vas.“ Dajem taxisti 1000 din. I krećem da trčim ka ulici u kojoj živi moja robinja...“Dečko...kusur!“ Okrećem se i odmahujem rukom “Popite nešto...častim“...uf samo da je sve u redu...Častiću ceo Novi Sad.
Stižem ispred zgrade, vrata su zaključana...e jebi ga! Zvonim na sve interfone...“Ko je?“- pita neko od stanara.
„Poštar“-odgovaram.
Vrata se otvaraju, utrčavam u zgradu....treći sprat...trčim uz stepenice...puls mi je 280...stižem ispred vrata, stajem da se malo izduvam...Otvaram vrata i vidim sledeći prizor: moja voljena robinja sedi na stolici baš onako kako sam joj naredio, u korsetu, sa povocem oko vrata i povezom na očima i sa prutom u levoj ruci koja je pala pored noge.
A ispod stolice, barica...upiškila se!!! A u barici njen mobilni telefon, pao u baricu i verovatno crko...Uf...odjednom veliko olakšanje, ne mogu vam opisati kako sam se u tom trenutku osećao videvši takav prizor u poređenju sa onim što mi je prolazilo kroz glavu.
Kada sam ušao, trgla je se...ne znam da li je zaspala ili se ukočila od sedenja u jednom položaju punih 8 sati.
„Jeste li to Vi, Gospodaru?“
Ćutao sam i polako joj prilazio. Kada sam joj prišao, osetila je drugi miris...odjednom se situacija menja...postaje uznemirena, počinje da drhti...uplašila se užasno...verovatno joj je u tom trenutku prošao onaj „sadista“ kroz glavu kojim sam joj pretio.
„Jeste li to Vi, Gospodaru“-Sada već drhtavim i plačljivim glasom pita.
Ja i dalje ćutim. Obiđoh dva kruga oko nje i pomilovah je po leđima, a ona se na moj dodir sva sled i ispusti čudan uzdah...prestravila se! Sada sam već bio siguran da misli da nisam ja, već neko drugi, neko čega se i koga se plašila i ko zna kako ga je zamišljala u svojoj glavi.
Spustih ranac i odlazim do kupatila da operem ruke i pustim vodu u kadu da se puni. Šum vode kada se puni kada mi je uvek bio dobra zvučna izolacija za robinjine krike koje ispušta kada je šibam.
Vratih se u sobu kod robinje i priđoh joj otpozadi, uhvatih je za bokove i zabacih joj guzu na ivicu stolice. Vadim iz ranca svoj kaiš. Zamahujem..i plussss! Udarac pade na njenu lepu guzu ,a njoj ispade prut iz ruke....sada je već bila sigurna da nisam ja. Ja bih je tukao prutem...i to ona odlično zna da je zaslužila jer je bila brbljiva...ali je sada situacija drugačija.
Zamahujem ponovo...pljusss, ona ćuti...samo se trese..i trese...! To me je već zabrinulo! Ta mala kučkica znala je da cvili i da se uvija pri najmanjem udarcu, a sada ništa kao da ništa nije osetila. Pojačavam udarce sve jače i jače....i udaram jako...sve jače..a ona i dalje ništa...i sve više je se tresla..a guza je već bila užasno crvena i počela je da modri. To me je već zabrinulo.Bacih kaiš i pokušah da je podignem...nije mogla da stoji na nogama, utrnela je skroz, a ko i ne bi da sedi toliko dugo u jednom položaju. I ja se uplaših...katasrofa baš sam preterao! Uzeh je u naručje i pođoh ka kupatilu. Tresla se u mom naručju kao mali preplašeni pas. Stavih je na ivicu kade i počeh da je skidam. Uplašla se toga pa se opirala. Opalih joj par šamara da bih je savladao. Jedva joj skidoh sve stvari, a ona se sklupčala i prekrla grudi. Stidela se...bila je sigurna da to nije njen Gospodar. Pomislih u sebi “To je moja devojčica i htedoh da je poljubim, ali shvatih da to nije dobra ideja, jer bi me tada prepoznala. Spustih je u kadu punu tople vode, a ona tada ispusti čudan krik...Voda je opustila, nije se tome nadala. Sipah u kadu mirisnu kupku i ostavih je da se odmori.
Odem do dnevne sobe, uzeh torbicu sa novcem i krenuh napolje. Vreme je da počastim svoju robinju. Već sam tada shvatio da sam joj dužan mobilni telefon koji je nastradao u igri, pa odem do obližnje radnje i kupim nov...zaslužla je. Onda do prodavnice sa slatkišima...naravno neizbežno i bez čega nikako nisam dolazio, a to je kinderbueno, linolada i pardon. Kupih i to, pa u cvećaru. Najveći buket za moje zlato...naravno, ruže još u pupoljku, crvene kao krv.
Uzeh sve poklone, pa nazad kod robinje.Ulazim u stan, sve ostavljam na krevet i krenuh do kupatila. Ona je zaspala, opustila se..Uživao sam neko vreme u prizoru i shvatih jednu veliku stvar....Shvatih da je VOLIM, volim moju devojčicu, moju robinjucu!!
Stajao sam još neko vreme i uživao u prizoru, ali pošto je voda već postajala sve hladnija, uzeh je u naručje i odnesoh je u sobu, stavih je na krevet i pokrih.
Dok je spavala ja sam počistio nered koji je napravila (doduše mojom krivicom). Ko će izdržati da ne piški 8-9 sati...? Obrisah pod, bacih pokvareni telefon i otvorih prozor da uđe svež vazduh.
Čuh kako se budi i kleknuh pored kreveta. Skidoh joj povez sa očiju. Nije otvarala oči...stegla je svoje kapke čvrsto...ne znam da li zato što dugo nije videla svetlost ili iz straha, verovatno iz straha koga će videti... Tada je poljubih, dugo i nežno. Otvori oči...pogleda...a onda poče na njenom lepom licu da se budi sjaj u očima i prelepi osmeh...osmeh pun zadovoljstva i sreće. Tu je strahu bio kraj, pored nje je bio njen Gospodar. Gledala me je neko vreme i na kraju izusti..
„Gggospodaru,pa to ste ViJ!!“
„A šta si ti mislila,ko je?:)!
Jako me je stegla i sklupčala se oko mog vrata. Uživao sam u tom zagrljaju, ve-
rujte mi..Mislio sam da ga više nikada neću osetiti,oh kakve sreće!!!Spustih je na krevet i počeh da stavljam poklone...Cveće, kinderbueno, linoladu, pardon...a za svaki poklon je osmeh bio sve veći i veći...
„Hvala Gospodaru!!!Jesam li zaslužila sve ovo?“
„Jesi li naučila današnju lekciju?“
„Budite sigurni da jesam i da više nikada neću biti mala, lajava i nestrpljiva kučka!“
„Siguran samJ“
Zagrlih je, poljubih u vrat i šapnuh joj na uvo “Volim te, malena!“
„I ja Vas volim, Gospodaru!“
Izvadih i dadoh joj lepo upakovanu kutiju.
„Šta je to?“
„Otvori.“
„Ali dobila sam dovoljno poklona od Vas“-izgovori i poče da otvara poklon.
„Ali...Gospodaru, pa ja ovo ne mogu da primim!! Zašto ste mi ovo kupli? Pa ja imam već nov telefon!“
„Uskoro ćeš shvatiti da ga nemaš“
„Ali....“
„ššš......“
Čvrsto je zagrlih i utonusmo zajedno u san....
.BDSM i ja
Namerno sam stavio naslov ovim redosledom, jer je BDSM mene stvorio, a ne ja njega...
Možda sam se pogrešno izrazio, ne baš stvorio, ali me je otkrio, mene i moju sexualnost i ispunio sve moje želje, maštanja i osećanja, i pomogao mi da ih sprovedem u delo.
A evo kako je sve počelo...
Bio sam jako mlad, mislim da sam bio treći razred osnovne škole.
Na TV-u se prikazivao neki američki film (ne znam sad koji), ali scena u tom filmu gde strogi učitelj presavija preko kolena svoju učenicu i daje joj good spanking mi je pomutio um. Do dana današnjeg mi je ta scena u glavi i siguran sam da ce me pratiti ceo moj život. Spanking mi je definitifno turn on. Volim taj zvuk...dlana kada pljesne, biča kada fljusne i šibe kada fijukne....Robinje dok zauzima pozu, njeni uzdasi i krici, predivne crvene šare koje ostaju na guzi i ledjima...Sve su to stvari koje podižu moj hemoglobin i luče visok nivo endorfina u mom mozgu (naravno ima ih još, ali o tome ću nešto kasnije).
Da se vratim na svoju mladost, tj na svoja maštanja, jer naravno kao i svi, tako sam se i ja čudio i pitao,“šta je to samnom, da li sam normalan??“ A mašta je iz dana u dan bila sve bujnija. Kako vidim neku zgodnu „guzu“ ,odmah počinjem u mislima da je svlačim i presavijam preko kolena, stola, fotelje...i naravno sledi reakcija...trk u kupatilo...ha, ha, ha!
Mladost...šta cete!
Kako sam ja bio
sve stariji, tako je i moja mašta dobijala na težini, sve više sam maštao, ali sa
zebnjom da to nikada neću ostvariti, Citiraću jednu moju bivšu robinju, “Znaš da
postoji čokolada a ne znaš gde da je kupiš“
. E onda se kupio prvi kompjuter.
I naravno uveo internet (bog ga poživeo,ha,ha,ha). Sati i sati provedeni za kompjuterom i briga roditelja, “jaoj, ovaj nas nije normalan, idi bre igraj fudbal, radi nesto korisno...što ga kupismo da mi je znati“!!!
Ništa nije pomoglo, čak ni kevina briga, pa čak ni njene suze ponekad, nisu me mogle odvojiti od moje omiljene sprave. Sajtovi sa tematikom spanking-a i BDSM-a su mi bili draži i od kevine sarme.
Moje prvo BDSM iskustvo je došlo odmah po mom preseljenju za Beograd. Naravno posle virtuelnog upoznavanja i igranja...moja prva robinja.
Nemam reči kojima bih mogao opisati taj osećaj koji me je prožimao tada...ta sreća, to ushićenje i konačno da i ja osetim ukus te „čokolade“...predivno!!!
Onda je došla druga, treća...nisam ih imao previše, iskreno birao sam, ali se i ne kajem, sve su bile prave i dobro odabrane.
Ono što bih poručio onim ljudima koji se upuštaju u ovakav odnos: Nemoj da vas brine taj osećaj da nemate iskustva, pustite mašti na volju, ona će to najbolje odraditi za vas.
Iskustvo će vam biti potrebno da znate da ne preterate, da znate kako i koliko da kaznite i na koji način,da nekog ne povredite pa da mora ne daj bože da zaglavi hitnu, tada vas niko neće spasiti.
Pričajte, osluškujte želje osobe sa kojom to radite, procenite njene limite, trenirajte, istucite je, ali je i mazite, budi te joj podrška i zaštita. Kaznite je kada nije dobra, tucite je kada želite da napreduje, koliko budete grubi isto toliko pokažite i nežnosti, svako me je potrebna. Svakoj robinji je potrebna čvrsta i sigurna ruka, ali i ona koja zna da miluje, žene su nežne...Budite joj PRAVI GOSPODAR!
I najvažnija stvar, budite iskreni i svoji, ne lažite nikada, čak ni ne svesno, može ta laž da ubije nekoga. BDSM odnos je sam po sebi zahtevan i mnogo dublji od klasičnog vanilla odnosa, pa samim tim zahteva bezgranično poverenje. Srećno!
Spanking
Evo malo klipova iz mog omiljenog sporta:))
Uživajte....
Muza
Nisam nista napisao već nekoliko dana, nesto mi ne ide...
Krenem sa pisanjem i odjednom mi se nesto ne svidi u textu i sve obrisem, a imao bih toliko toga da napišem, ali ne ide...
Ne znam tačan razlog moje ne-inspiracije, nešto mi nedostaje...
Ustvari...nedostaje mi ta mala sa svetlim očima i dugom kosom...nedostaje mi njen uplašeni pogled dok čeka kaznu, dok moli za milost, nedostaje mi njena lepo oblikovana guza, oslikana divnim crvenim tragovima moje šibe...nedostaje mi najlepši početak dana uz njen sms "Dobro jutro Gospodaru"...nedostaje mi moja MUZA.
Iz mog ugla
Ne bih da zvučim subjektivno, mnogo sam razmisljao o tome i uspeo sam da izgradim svoj stav, „svoj ugao“ gledanja na BDSM.
Slušam mišljenja drugih koji su u ovom svetu, stvarno su različiti stavovi, počev od onog da im je bdsm važan samo zbog sexa, nekima opet sex u bdsm vezi uopšte nije bitan, valjda zbog njihove prenaglašene sado-mazohističke crte. Jednostavno sam užitak im je u tome da nekome nanose bol ili da ga primaju. Kod trećih jednostavno ne znaju šta im predstavlja, ili možda nisu razmišljali o tome šta za njih znači BDSM, samo ga upražnjavaju, na ovaj ili onaj način, zavisno od opredeljenja.
Moje mišljenje je da je BDSM svuda oko nas, možda ja samo to tako gledam pošto mi je on važna stvar u mom životu, ali ga osećam, osećam da me okružuje.
Ustvari on je tu da nas učini kvalitetnijim osobama: Iskrenijim, vrednijim, hrabrijim, požrtvovanijim, stabilnijim...itd.
Ustvari to su sve karakteristike jednog Gospodara, jer da nije tako nebi imao veliko slovo G.
BDSM nas stalno tera da budemo autosugestivni i da napredujemo, kao ličnosti, kao osobe koje svoje stavove treba da prenesu na sub osobu. I da...da budem jasan, uopšte ne mislim da su subice/robinje manje vredne ličnosti, čak naprotiv, mnogo više ih cenim i poštujem od devojaka koje nisu u tom svetu „vanilluše“.
„Vanilluša“ je spremna na svašta, da prevari, da slaže, da povredi do koske...i da ne nabrajam više, ima dosta toga. Robinja to nikada neće učiniti, bar ja nisam imao loše iskustvo. Ona ti se predaje skroz, žrtvuje se, i sluša i tada kada nisi u pravu(mada se to retko dešava). E zato su veoma vredne osobe!
Citiraću jednog svog kolegu: „Čini ti se da nemaju ni jednu manu...Imaju jednu....Teško ih je naći, kao i sve što je vredno. Kad je nadješ, budi joj sluga, ali nikad ne zaboravi da budeš Gospodar!“
Zato joj i jeste mesto u „staklenom zvonu“, mesto joj je u sigurnim rukama, gde će neko ceniti i poštovati njenu poniznost, ko će znati da je uputi i da joj pokaže da život ima više pravaca, da je zaštiti, da je ohrabri, da oseti da postoji i da je sigurna...Ali i da je presavije preko kolena kada ne sluša.
Napisah u nekom od svojih postova da sam birao. Zbog svoje kompleksnosti, BDSM odnos se ne može graditi sa svakim. Mora da postoji velika doza poverenja na prvom mestu, takodje osobe moraju da imaju ako ne iste, onda bar približne poglede na svet, a veoma bitna stvar je fizička privlačnost. Ne stupajte u odnos ako niste sigurni u sve ovo.
Ne bih da zvuči kako sada ja nekome solim pamet i savetujem nekoga kako treba, samo delim svoja iskustva sa vama, a vi ste ti koji najbolje znate sta je dobro za vas.
Birajte i budite odabrani.
Pozdrav za sve prijatelje!!!
Pišemo se....
BDSM u Srbiji:-)
Gospodar Stojan:-))
AAHHahahahahahahahahaha!!!!!
BDSM-Kinematografija
Iskoristiću ovu priliku da sa vama podelim par odličnih BDSM filmova, koji su na mene ostavili jak utisak. Takodje vam ostavljam i linkove za torrent download sva tri filma.
Sva tri filma su odlična, ali je na mene najveći utisak ostavio "Story of O" (Priča o devojci "O"), nije nula već slovo "O".
Story of "O" je roman i spada u grupu erotske književnosti, napsan je 1954 godine a pisac ovog književnog dela je Anne Desclos. Inače je književnica krila svoje ime pod pseudonimom Pauline Réage.
Prva ekranizacija ovog dela uradjena je 1975 godine, a snimljeno je više verzija i sinhronizovano na više jezika. Zadnja verzija filma snimljena je 1981.
Link za torrent download:
http://dl.torrentreactor.net/download.php?id=939526&name=The+Story+Of+O+%281975%29+XaM+DivX5+avi
Secretary
Link za torrent download:
http://www.btmon.com/Video/Unsorted/Secretary_-_2002.torrent
The Pet
Link za torrent download:
http://thepiratebay.org/torrent/3592688/The_Pet_2006_XviD
Gledajte i uživajte....
